Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zaštita životne sredine". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 VES STRUKOVNIH STUDIJA

PEĆ-LEPOSAVIĆ

SEMINARSKI RAD

Tema: “Zastita životne sredine”

SADRŽAJ:

UVODNA RAZMATRANJA

ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM

RAZVOJ EKOLOŠKE SVESTI

PRIRODNI RESURSI

UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA

NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

RAČUNARSKI HARDWER KAO OTPAD BUDUĆNOSTI

ZAKLJUČAK

10. LITERATURA

1. UVODNA RAZMATRANJA

Zagađenost i zaštita životne sredine već više decenija predstavljaju veoma značajan problem čovečanstva, bez obzira na trenutni stepen razvoja društva i proizvodnih snaga u pojedinim delovima naše planete. Postojeći problemi se nameću nauci i operativi naglašenom aktuelnošću i akutnošću, te sve jasnije dolazi do zaključka da zdrave životne sredine nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je stepen samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremećeni ekološki odnosi gotovo ničim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno stanje.

2. ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM

Životna sredina kao oblast istraživanja na početku XXI veka, privlači pažnju naučnika i praktičara različitih struka. Oni često do detalja istražuju različite prostorne podsisteme životne sredine, koje odslikavaju i konkretizuju razmere i ciljeve njihovog proučavanja. Životna sredina se razmatra često kao sistem uzajamno povezanih sistema: prirodna sredina, socijalna sredina, stambena sredina, kulturna sredina, informativna sredina. U zavisnosti od razmera i ciljeva istraživanja, moguće je posmatrati životnu sredinu pojedinog čoveka (npr. kabine kosmonauta), porodice (npr. stan, kuća sa pripadajućim placem), grupe ljude (npr.stanovništvo urbanog kvarta), celokupnog čovečanstva. Praktična potreba da se posmatraju i konkretizuju razmere i ciljeve njihovog proučavanja: Antropogenu sredinu, koja se posmatra kao prirodna sredina sa promenama uslovljenim ljudskim aktivnostima, - Kvaziprirodnu sredinu kao sistem preuređen od strane čoveka (kulturni), prirodni pejzaž koje je stvorio čovek, uključujući i zasade parkovskog tipa, - Urbanu sredinu kao kombinaciju prirodnih uslova i građevinsko arhitektonskih formi, koja stvara pretpostavke za privrednu i životnu aktivnost čoveka i zajedno sa njom utiču na socijalno organizovanje čoveka, - Stambenu sredinu koju čine uslovi života u stambenim prostorijama, kompleksni, koji uključuje fizičke, hemijske, biološke, socijalne i psihološke faktore. Ona se formira spoljnim uticajem, u odnosu na prostoriju (saobraćajna buka, hemijski fon i sl.), uticaja građevinskih konstrukcija i njihove zaštitne obrade, faktora životne aktivnosti i socijalnih faktora (odnosi u porodici, između suseda,stanara i sl.), - Kulturnu sredinu koju čine uslovi za postojanje materijano-duhovne sfere života ljudi, koja obuhvata predmetne razultate ljudske aktivnosti, nacionalne i etničke osobine formirane vekovima, kao i ljudske snage i sposobnosti , koja se ispoljava kroz ljudsku aktivnost, - Sredinu naseljenih mesta, urbanu sredinu, gradsku i seosku, kao kombinaciju veštačkih stvorenih životnih uslova: putevi, trotoari, kuće, sanitarna infrakstruktura, mezoklima grada i sl., - Radnu sredinu koju čine fizički, hemijski i biološki uslovi u proizvodnim prostorijama. Formiraju je spoljni prirodni i antropogeni uticaji, uticaji celokupne industrijske zone, saobraćaja i sl., uslovi na radnom mestu, uslovi u zajednici sa socijalnom i psihološkom sredinom u kolektivu, - Socijalno-psihološku sredinu koju čine odnosi između ljudi, koji obuhvataju i stepen pažnje jedan prema drugima, uzajamno poštovanje ili, obrnuto, nepoštovanje, interes ili ravnodušnost u odnosu na zajedničku stvar i prema uspesima svakog člana kolektiva, jedinstvo ili različitost ukusa, težnji, prioriteta, - Socijalno- ekonomsku sredinu koju čine odnosi među ljudi (i njihovih grupa), između njih i od njih stvorenih materijalnih i kulturnih vrednosti, koji utiču na čoveka.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com